fruits

Osnova svake baze podataka su svakako tabele. Svi podaci se čuvaju u tabelama koje mi prethodno napravimo i prilagodimo ih svojim potrebama.

Prva stvar koju moramo da uradimo je da napravimo tabelu ili više njih. Obzirom da je OpenOffice.org Base relaciona baza podataka, izmedju tabela možemo da postavimo relaciju po odredjenom kriterijumu medjutim o tome će kasnije biti više reči.

Pokretanjem programa ispred vas bi trebao da se nadje sledeći ekran:

 

database wizard 1

 

Čarobnjak za izradu baze podataka nas pita da li želimo da napravimo novu bazu podataka ili želimo da otvorimo već napravljenu bazu podataka. Pretpostavimo da vam je ovo prva baza podataka te ćemo se odlučiti za opciju „Create a new database“ a zatim kliknemo na dugme Next nakon čega se pojavljuje sledeća slika

database wizard 2

 

na ovom ekranu Database čarobnjaka, reći ću samo da je dobitna kombinacija Yes, register the database for me i čekirana opcija Open the database for editing.

Kliknemo na Finish i pojavljuje se sledeći ekran:

 

database wizard saveas

 

Pa, vreme je da odredimo ime našoj novoj bazi podataka. Naravno, osim smišljanja imena, moramo odrediti i gde će se naša baza nalaziti. Za potrebe ovog primere, ja sam u okviru My documents fascikle, napravio fasciklu pod nazivom Baza. Vi možete odrediti gde god želite da stavite bazu. Ako mislite da će vam često trebati, možete se odlučiti i da je stavite na radnu površinu (Desktop) . Dvoklikom na bazu i ona će biti otvorena.

Što se tiče formata (Save as type), tu nemojte ništa dirati. Kliknite na Save i baza je napravljena i sačuvana na mestu koje ste odredili i pod imenom koje ste zadali.

Sledeći korak je da krenemo sa pravljenjem same baze podataka.

Pre nego što počnete to da radite, uvek se preporučuje (i ponavljam uvek) da na papiru izvršite projektovanje baze podataka. Obzirom da ne znate kako se uopšte pravi baza, napravićemo jednu bazu pa kad se malo izvežbate, lako ćete projektovati pravu bazu podataka.

Sledeći ekran bi trebao da se pojavi

 

kreiranjetabele1

 

Ekran je podeljen na četiri dela. Prvi deo je deo sa padajućim menijima i paletom alatki, leva strana rezervisana je za samu bazu, deo Task je namenjen zadacima a donji deo sadrži tabele, upite, obrasce ili izveštaje koje smo prethodno napravili u zavisnosti šta je odabranu u delu Database. Obzirom da ništa nismo napravili, u našem primeru ovo je prazno. Ponavljam, možete napraviti više tabela u zavisnosti od vaših potrebe i procene prilikom projektovanja baze.

Sama baza je podeljena na četiri dela i to Tables, Queries, Forms i Reports.

Tables služi za pravljenje tabela i ako to želimo, unošenje podataka u njih. Drugi način za unošenje (koji ćemo i mi koristiti) je pravljenje obrazaca za unos (opcija Forms). Queries ili upiti, služe za pravljenje prethodno definisanih upita (vrlo korisna opcija) dok Reports kao što i ime govori služi za pravljanje izveštaja. Ostala tri dela se vežu za tabele koje smo mi napravili. Pošto nismo napravili ni jednu tabelu, prvi korak je da to učinimo.

U delu ekrana pod nazivom Task, imamo tri opcije i to : Create table in design view, Use wizard to create tables i Create view...

Dobitna kombinacija u opciji Task je Create table in design view i pojavljuje se sledeći ekran:

kreiranjetabele2

 

Na prvi pogled, prilično monoton ekran ali poprilično moćan kada se malo bolje upozna.

Ispred nas je tabela koja se sastoji od tri kolone i više redova.

Kolone su: Field Name (ima polja), Field Type (tip polja) i Description (opis).

U prvoj koloni – Field name, zadajemo ime polju. Ime mora biti dobro odabrano jer će ono kasnije služiti za unos odredjenih vrednosti. npr. ako pravimo bazu podataka o našim dobavljačima, imena polja mogu biti : naziv dobavljača, adresa, telefon, osoba za kontakt itd. Svako polje služi kasnije za unos vrednosti koje želimo da čuvamo.

Field Type služi za definisanje tipa vrednosti koje će biti uneseno u to polje. Vrednosti mogu biti:

text – kada unosimo tekst,

Number – kada unosimo samo brojeve u to polje,

Yes/No – omogućava nam da unosimo opciju Yes ili No itd.

 

Odredjivanjem tipa polja, sprečićemo kasnije greške tj. nećemo dozvoliti unošenje drugog tipa vrednosti od onog koji smo odredili.

npr. da bi sprečili da se u polje iznos porudžbine unosi tekst, kao tip polja odredićemo Number itd.

Description – opis možemo da unesemo ali ne moramo.

Donji deo ekrana je Field Properties. On će se promeniti u skladu sa tipom podataka o čemu će biti kasnije više reči.

Ok, unosimo ime prvog polja i biramo tip podataka:

 

kreiranjetabele3

 

odredili smo za prvo polje naziv „Ime“  i zatim odredjujemo tip polja i to smo rešili da bude Text.

Varchar je komanda iz MySql baze podataka. Za potrebe ovog kursa neću puno ulaziti u tu problematiku obzirom da je cilj kursa da vas nauči da napravite i koristite bazu podataka.

kreiranjetabele4properties

Kada smo odredili da će tip podataka biti tekst, u delu Field Properties pojavljuje se sledeće opcije. Ne moramo ništa da diramo ali ako smo baš rešili daću vam kratko objašnjenje.

Entry required – odredjujemo da li moramo da izvršimo unos u navedeno polje.

Length – dužina polja,

Default value – uobičajna vrednost – korisna opcija ako znamo da će odredjeno polje biti popunjvano sa odredjenom vrednošću. Naravno, prilikom unosa možemo da zadamo drugu vrednost po potrebi. Ova opcija može mnogo da ubrza rad na unošenju

Format example – pritiskom na dugmence sa tri tačke otvara se dijalog za formatiranje. Eksperimentisanje sa ovim opcija dobićete lepši podataka unetih u zadato polje.

Unosimo sledeće polje:

 

kreiranjetabeledatum

 

Ovog puta sam rešio da se u tabeli kao tip podataka postavi datum. Mogao sam da stavim text i da ukucavam datume ali nisam hteo to da uradim jer neko može da ukuca nešto što nije datum. Osim toga postoji još jedan razlog zašto sam uradio tako i kasnije ću ga objasniti.

Promena tipa menja se polje Field Properties i ono bi trebalo da izgleda ovako:

kreiranjetabeledatum1

 

Možemo se odlučiti da li će polje biti obavezno, i koje će vrednost biti podrazumevana ali ovde je važno odrediti format tj. kako će se datum unositi. Pritisnite na dugmence i iz ponudjenih opcija izaberite format koji vam se čini najlogičnijim . Ovde se unosi forma dan, mesec, godina ali u drugim zemljama format za datum može drugčije da izgleda npr, mesec, dan, godina itd.

I najzad bih vam ukazao na još jedan vrlo važan tip polja a to je Memo. Kada njega odaberemo, u to polje možemo unositi veliki unos teksta. Namerno vam ukazujem na njega jer pretpostavimo da u unose želimo da postavimo polje koje će sadržati lična zapažanja o osobi, polje tekst omogućuje unos teksta ali do odredjenog broja slova, opcija Memo je tada jedini izbor koga ćemo i iskoristiti

kreiranjetabelememo

 

U navedenom primeru, dva polje – opis posla i beleška su predvidjena za duži unos teksta.

Pretpostavimo da smo naše remek delo završili, skoknemo do padajućeg menija File, odaberemo opciju Save as i pojavljuje se sledeći ekran:

kreiranjetabelesaveas

 

odredjujemo naziv tabele podataka kliknemo OK i dolazimo do sledećeg ekrana

 

primarykey

 

Upozorenje da nismo kreirali Primarni ključ. Gde smo pogrešili ? Vi niste nigde pogrešili već autor ovog kursa jer je propustio da vam objasni neke stvari a koje se tiču same izrade baze podataka.

Svaka tabela mora da ima odredjen primarni ključ. Primarni ključ se odredjuje sa zadatakom da se kasnije uspostavi relacija izmedju tabela. On je namenjen podacima u okviru odredjenog polja koji se ne ponavljaju. Npr. prezime i ime ili ID broj. Obzirom da smo propustili da ga odredimo, program nam nudi pomoć u smislu da ga on odredi. Ako kliknemo na Yes, primetićemo da nam je tabela obogaćena sa još jednim poljem i to je ID.

Dobitna kombinacija u našem slučaju će biti No što bi za neki ozbiljniji rad bila gubitna kombinacija. Kako je cilj kursa da vam objasni osnove pravljenja baze podataka, zažmurićemo i pritisnuti NO.

Inače, primarni ključ se dodaje veoma lako kada smo u procesu izrade same tabele. Odaberemo polje za koje smatramo da će imati jedinstvene vrednosti a iste takve vrednosti će imati i druga tabela, desnim tasterom miša kliknemo na sivi prostor pored imena i izaberemo opciju Primary key i ključ je dodat. Potrudiću se da vam značaj primarnog ključa opširnije objasnim.

Tabela je kreirana.

konacna tabela

 

Ukoliko kliknemo dva puta na kreiranu tabelu trebalo bi da se pojavi sledeći ekran:

 

izgled tabele

 

Veoma impresivan izgled tabele u koju bi trebali da unosimo podatke. Naravno, postoji mogućnost da se ove kolone malo prošire ali ipak nećemo podatke unositi na taj način već ćemo se odlučiti za obrasce.

Gasimo tabelu, vraćamo se na prethodni ekran i biramo sa leve strane Forms.