Znojne žlezde su neravnomerno rasprostranjene po celoj površini koži. Osnovna funkcija im je regulacija telesne temperature i izbacivanje dela štetnih materija iz organizma. Naime, sam znoj se sastoji iz vode ali i drugih materija kao što su natrijum-hlorid, alkalni fosvfati, urea, amino-kiseline masti i dr. Zajedno sa sebumom, na površini kože se stvara sloj koji štiti kožu od mikroorganizama.

Svaka znojna žlezda sastoji se od klupčastog sekretivnog dela i izvodnog kanala. Dužina znojne žlezde kreće se od 0,1 do 4 mm.

Znojne žlezde se dele na :

1. EKRINE (male) znojne žlezde - rasprostranjene su po celom telu - broj je veoma velik i ide do 600 po kvadratnom centimetru. Nastaju rodjenjem

2. APOKRINE (velike) znojne žlezde - nastaju u pubertetu i nalaze se na odredjenim regijama ljudskog tela - pazuh, stomak, prepone, genitalno-analnom delu . Za razliku od ekrinih, znoj izlučuju preko folikula dlake i znoj ima specifičan miris zbog toga što je gušći, sadrži masti i druge produkte raspadanja.

Lojne žlezde

Nalaze se po čitavoj površini kože osim na dlanovima i tabanima. Zadatak im je da na površinu kože izbaciju masnu izlučevinu koja kožu štiti od mikroorganizma, isušivanja i prodiranja vlage istovremeno obezbeđući koži mekoću i elastičnost. Sam loj (sebum) sastoji se od vode, zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, belančevina, mineralnih soli i dr. Kanal lojne žlezde poklapa se sa kanalom dlake preko nje se izlučuje loj na površinu kože. Jedan deo lojnih žlezda ne izlučuje loj preko dlake već samostalno.

Funkcionisanje lojnih žlezdi zavisi od endokrinog sistema ali i od ishrane. Naročitu ulogu imaju seksualni hormoni. Testosteron naročito stimuliše rad lojnih žlezda dok estrogen ima obratnu funkciju.

Prema funkcionisanju lojnih žlezda vršimo i podelu kože na normalnu, suvu, masnu ili mešovitu. Takodje, od funkionisanja lojnih žlezdi zavisi i pojava akni i mitisera na licu.