Ok, posle ovoliko lekcija dolazimo i do onoga što ovaj program izdvaja od drugih – mogućnosti da se umeću formule koje će automatski izvršiti kada smo ispunili uslove koje smo prethodno zadali.

Da bi upotrebu formula najlakše shvatili koristiću vrlo prost primer.

Zamislite da radite fakturu za svoje preduzeće. Sve ste uradili kako je bilo objašnjeno u prethodnim lekcijama, uneli ste tekst, oivičili tabelu i sada je red da se automatizuje izračunavanje u fakturi. Drugim rečima, jedan deo fakture ćemo unositi ručno (za sada) a drugi deo će Calc sam popunjavati.

Od polja unosimo: naziv, adresu i telefon kupca, broj naše fakture, redni broj (može se i to automatizovati ), naziv robe, cena robe i količina robe. Kraj. Sve ostalo Calc sam izračunava. Faktura ili profaktura je gotova za manje od minuta. Naše je samo da pazimo da ispravno unesemo parametre koje ručno unosimo.

Kako ćemo uraditi formulu?

Neka polje a21 služi za redni broj, polje B21 – opis robe, polje C21 – broj komada a D 21 – cena robe. Kolona F pokazuje cenu ukupne količine robe bez poreza, kolona G – porez na dodatnu vrednost (18 % ) a H - ukupnu cenu količine robe sa PDV-om.

U koloni F 21, u polju za unos teksta kucamo sledeću formulu:

=SUM(C21*D21)

ovom formulom smo zadali množenje vrednosti u ćelijama C21 i D 21 – u našem slučaju broj komada sa cenom robe.

U ćeliji G21 unosimo sledeću formulu za izračunavanje PDV-a

=SUM(((C21*D21)*18)/100)

objašnjenje – ovde se koriste tri zagrade. U zadnjoj množimo količinu robe sa pojedinačnom cenom, sledeća zagrada množi rezultat sa 18 a u trećoj zagradi se ceo rezultat deli sa 100. Ovo je uradjeno samo kao primer. Isto to smo mogli da uradimo na prostiji način

=SUM(F21*0,18)

gotov rezultat F21 (cena robe bez PDV) množimo sa koeficientom 0,18 i dobijamo PDV 18%

Sledeće je ćelija H21 – ukupna cena robe sa PDV-om

=SUM(F21+G21)

objašnjenje – sabiramo vrednost robe bez poreza sa porezom i dobijamo konačnu cifru.

Isto to je moglo biti uradjeno na sledeći način:

=SUM((C24*D24)*1,18)

Primer možda jeste glup ali jasno pokazuje kako formule funkcionišu. Ako ste ovo shvatili, sami možete praviti što god hoćete.

FUNKCIJE – DRUGI PRISTUP

Ako vas mrzi da kucate po polju za unos teksta formulu, iskoristite drugi način. Pozicinirate se na ćeliju gde ćemo ubaciti formulu, iz padajućeg menija Insert odaberemo opciju Funkcion (prečica je da iz palete za unos izaberemo ikonu Functions wizard – ispod palate alatki za formatiranje), od ponudjenih opcija izaberemo SUM, ukucamo formulu koju je potrebno izračunati i to je to. Ako Vas mrzi da zadajete sve vrednosti u odredjenom redu ili koloni, tada zadamo opseg za izračunavanje (npr =SUM(D1:D24) – sabira vrednosti u ćelijama kolone D od reda 1 do 24)

Još brži način za unošenje funkcije u odredjenu ćeliju je i korišćenjem dugmenceta sa oznakom Sigme.

Imamo tabelu, želimo da se u zadnjem redu tabele, saberu sve vrednosti iz ćelija iste kolona koja se nalazi iznad selektovane ćelije. Kliknemo na ćeliju, kod koje želimo da se izvrši sabiranje vrednosti, pritisnemo na paleti alatki dugme sa oznakom Sigme i Calc automatski odredjuje opseg ćelija koje treba da sabere. Zadovoljni smo ponudjenim izborom, pritisnemo taster Enter i imamo rezultat.

Nismo zadovoljni izborom koji je načini Calc, tada izvršimo selekciju ćelija zaključno sa praznom ćelijom, pritisnemo Sigmu i odredjuje se koje će se ćelije sabirati. Samo pripazite da se ne desi da Vam Calc obriše selektovan skup ćelija.

Obzirom da je ovo početni kurs, mislim da je dovoljno što se tiče formula i izračunavanja. Ako vam sve objasnim, šta ću pisati u naprednom kursu Calca